KEPLER 452b | Žoana Markade Mo

U mulju i plinu, u beživotnim dubinama i toksičnim plićacima, u svakom i bilo kom trenutku nekakvo skoro pa ništa mora da jede, da se umnožava i da pazi da ga nešto ne ubije. Da ga nešto ne usisa, ne ušmrče, ne zgnječi. Koliko god si jak, verovatno ima neko jači. Koliko god da imaš očiju, postoji velika verovatnoća da neko već ima oči i u dupetu. Dok ti ulažeš sve evolutivne napore u razvoj svoje surlice, neko je već stekao noge. Konkurencija je jaka, okolnosti su nepredvidive, sreća nije zagarantovana. Planeta ima svuda, životnih strategija takođe. Vreme je sporo i dugo kao lepljivi jezici i smrtonosni harpuni ispaljeni u geomorfološke praznine.

U izučavanju jednog planetarnog slučaja, egzoplanete KEPLER 452b, Johanna Marcadé-Mot se služila pseudo naukom, deliričnom anatomijom, lažnom kartografijom, kolažnim mikroskopiranjem u analognim, digitalnim i štamparskim tehnikama.

Marcadé-Mot posebno želi da nam vrati deo bezbrižnosti u vezi sa brigom za sopstveni opstanak. Želi nam da prigrlimo štetne stimuluse, evolutivna ograničenja, istrebljenja, katastrofe, kao procese i trajanje. A najviše želi da na Kepleru 452b ne dođe do razvoja civilizacije. U realizaciji segmenata izložbe Kepler 452b, tokom aprila i maja 2024. godine, učestvovala je Milica Ivić i kolektiv AKC Matrijaršija.